boyspoofapcyc

Da li je moguća ljubav između psa i mačke?

boyspoofapcyc | 30 Децембар, 2018 23:58

Maja Žeželj: Celog života za mnom ide ČOPOR

❤️ Click here: Da li je moguća ljubav između psa i mačke?

Gušćim češljem raščešljava se dublji sloj i odstranjuje se mrtva dlaka. Radi najlakšeg održavanja higijene, mnogi vlasnici pasa odlučuju betonirati tlo jer je beton najlakše oprati pod jakim mlazom vode. Ne mora se ništa dogoditi, ali je to signal za pojačani oprez. Koliko vas slušaju mačke, koliko psi?

Ali, vratimo se samom ponašanju životinja. Simptomi trovanja zmijskim otrovom ovise prvenstveno o količini uštrcanog otrova no i o veličini psa ili mace. Majina ćerka Lena bila je kod drugarice.

Kućica treba da bude u zavetrini, a otvor kućice niz jak vetar. I alergija npr na hranu, ljubimcima daje povod za učestalo lizanje šapa a tako se stvaraju idealni uvjeti za razvoj neugodnih bakterijskih i gljivičnih infekcija. Obogaćivanje života šetnjom je još jedan način vježbe sa Vašom mačkom. Za to vreme sam shvatila da vas oni slušaju samo onda kad vi zaista mislite upravo to što želite da oni urade. Ovaj zadnji san bi trebao da bude dobar po tebe ali ne tako dobar po tvoju okolinu komšiluk, radno okruženje, širi krug prijatelja. Pozdrav Nisam imala priliku da na praktičnom primeru vidim da li je to moguće. Usput zavijaju i dosaðuju ljudima. I ovaj projekt je isto tako izrađen na Microsoft platformi što nam pruža priliku za mnogo novotarija. Mačkama koje su u stanu možete seckati nokte, ali samo vrhove, ili je najbolje da to ipak uradi stručno lice, da se ne desi da previše isečete i zasečete prokrvljeni nerv koji imaju unutar noktiju do pola. U obliku je šprica i ima podeoke koji služe za određivanje doze.

PAS, RIBICA ILI MACA: Kako da odaberete ljubimca za dete? - Ono što vlasnik može uraditi za vreme porođaja je da olakša štenetu koje ima teškoće da pronađe majčinu sisu i da ga sam postavi na istu, da prekine pupčanu vrpcu ukoliko kuja ne može.

To je jedina vakcina koja može da se primi već sa 6 nedelja i obezbeđuje kratkotrajni imunitet. Sledeća je petovalentna vakcina koja se prima sa 8 nedelja i koja štiti naše ljubimce od: - parvoviroze mačije kuge - štenećaka - zarazne žutice - leptosiroze - influence pasa Nakon što je vakcina data imunitet nastupa za 7-14 dana pa u ovom periodu još treba paziti na štene i ne dopuštati mu kontakt sa drugim psima. Obzirom da imuni sistem mladunčadi još nije dovoljno razvijen da pruži trajniju sigurnost, sa 12 nedelja starosti se radi revakcina koja pojačava otpornost od ovih istih bolesti. Ovde moramo istaći da iako od ovih bolesti najlakše oboljevaju štenci, od njih mogu oboleti i odrasli psi pa je neophodno ovu vakcinu ponavljati svake godine. BESNILO Vakcinacija pasa protiv besnila obavezna je po zakonu i mora se obavljati jednom godišnje. Zakon propisuje korišćenje mrtve vakcine koja stvara solidan imunitet bez ikakavih propratnih reakcija. Prva vakcina protiv besnila može se dati već sa 3 meseca starosti ali program vakcinacije obično ostavlja ovu vakcinu za četvrti mesec. Priče koje kruže da će pas ostati mali i da neće dostići svoj pun potencijal su apsolutno netačne i predstavljaju samo još jednu zabludu sa kojom se borimo svakoga dana. Novi Sad je područje koje je često ugroženo besnilom i to je još jedan razlog da obavezno vakcinišete svog psa i tako sebe i svog ljubimca poštedite komplikacija koje donosi izbegavanje vakcinacije. U vezi sa ovim neophodno je napomenuti da smo zakonom obavezni da prilikom vakcinacije protiv besnila životinju i obeležimo. Tablete se mogu zdrobiti i sakriti u hranu, ali ukoliko želite da budete sigurni da je pas uzeo tabletu, morate mu staviti lek u zadnji deo usta 2. Učinite to tako da mu jednom rukom držite njušku i glavu malo podignete. Drugom rukom uhvatite donju vilicu, pa kažiprstom i palcem stavite tabletu na jezik psa, što je dublje moguće 3. Zatvorite mu usta i držite ih zatvorenim, blago masirajući grlo kako biste naterali psa da proguta tabletu 4. Lek u tečnom stanju je najlakše dati upotrebom plastičnog šprica. Špric će vam omogućiti da tačno izmerite potrebnu količinu leka. Lek je potrebno ubrizgati u zadnji deo usta psa. Nakon davanja leka, špric oprati i nagraditi psa za dobro ponašanje. Kapi za oči mogu se staviti tako da se glava psa mirno drži i lagano nagne unazad. Kapi staviti u ćošak oka. Većina vlasnika dovoljno poznaje svoje ljubimce, te tako lako može prepoznati prve znakove bolesti. Psi koji se loše osećaju najčešće su bezvoljni, odbijaju hranu ili piju velike količine vode. Gubitak težine je najčešći znak bolesti, dok otoci koji se polako razvijaju mogu biti početak neke vrste tumora. Otpadanje dlake, problemi sa kožom, lagano šepanje i povremeno povraćanje mogu takođe, ukazati na neki zdravstveni problem. Ukoliko i malo posumnjate da postoji neki problem i da vašeg ljubimca nešto boli, potrebno je pozvati veterinara ili odvesti psa na pregled. Medicinska intervencija je neophodna ukoliko vaš pas kolabira, ne može da diše, gubi svest ili ima grčeve. Takođe, ako je pas povređen, obilno krvari, ima opekotine ili je otrovan veterinarska intervencija je neophodna. Razlikujemo spoljašnja, dobro vidljiva, i unutrašnja, uglavnom neprimetna. Ipak ih možemo prepoznati po naglom gubitku krvi, a simptomi su: bledilo sluznica, ubrzan rad srca i ubrzano i plitko disanje. Sam vlasnik ne može baš mnogo toga uraditi, kako bi svog ljubimcu pomogao. Jedino što može jeste da natera psa da miruje. Ukoliko se radi o unutrašnjem krvarenju, pitanje je da li i veterinar može pomoći. Veterinar će pomoću sredstava za zgrušavanje krvi i nadoknadom izgubljene krvi pokušati pomoći psu. Kod unutrašnjeg krvarenja, psu je potrebno obezbediti miran i tih kutak, u kome će on mirovanjem, omogućiti organizmu da se sam izbori. Spoljašnja krvarenja su po život manje opasna jer se lakše zaustavljaju. Do spoljašnjeg krvarenja najčešće dolazi prilikom posekotina. U svakom slučaju psa treba što pre odvesti kod veterinara. Veoma je važno pre samog odlaska kod veterinara, podvezivanjem zaustaviti krvarenje. Na mesto krvarenja treba staviti čist peškir ili neku čistu krpu koju ćemo učvrstiti zavojem. Ovakav prekid cirkulacije ne sme dugo trajati jer može izazvati odumiranje onog dela tela koje je dalje od zavoja. PRELOMI Kada dođe do spoljašnjeg preloma, doći će i do krvarenja. Krvarenje zaustavljamo kako je gore navedeno u tekstu. Prelomljenu nogu zatim treba umotati u čistu krpu i što pre odvesti psa kod veterinara. Kod unutrašnjeg preloma, psu ćemo odmah pomoći ukoliko mu prelomljenu nogu u što normalnijem položaju, prislonimo uz neku daščicu i sve zavijemo. Zavoj se ne sme prejako stegnuti kako ne bi došlo do zaustavljanja cirkulacije. Psa u ovakvom stanju treba odmah odvesti kod veterinara. POVRŠINSKE RANE Površinske rane javljaju se u vidu oderane i oguljene kože. Skoro se uvek javlja krvarenje. Koža je ponekad otkinuta od potkožnog tkiva, a u ranu se može nakupljati prljavština. Zato je ranu neophodno isprati blagim dezinfekcionim sredstvom kao što su hipermangan ili rivanol, aodvojenu kožu treba vratiti na mesto i potražiti pomoć veterinara. OPEKOTINE Opekotine najčešće nastaju u požaru ili prilikom kontakta sa vrućim predmetima ili vrelom vodom. Koža je oštećena, a ponekad su oštećeni i dublji slojevi sa mišićima i tetivama. Opekotinu je najbolje ne dirati i NIKADA ne zamotavati, već što pre odvesti psa kod veterinara. SMRZAVANJE U našim klimatskim uslovima, smrzavanja kod pasa gotovo i da nema. Ukoliko se pas može skloniti negde od vetra i ako dobije dovoljno kalorične hrane uz mogućnost kretanja, smrzavanje na svu sreću jako je retko. Ipak, povremeno može doći do smrzavanja nekog dela tela koje je jače izloženo hladnoći uši, rep, šape. Ovakvog psa je potrebno uneti u umereno toplu prostoriju, nežno mu i lagano masirati smrznuti deo tela i dati mu toplo zašećereno mleko da pije. Veoma je važno da se odmrzavanje sprovodi postepeno! UTAPANJE Psi su prirodno dobri plivači. Međutim, dešava se da pas plivajući sa predmetom u ustima udahne vodu i da se zagrcne. U ovakvim slučajevima, psu obično nije potrebna pomoć vlasnika, ali ukoliko je pas zaista udahnuo vodu u pluća, može doći do upale pluća koju treba stručno lečiti pod nadzorom veterinara. Ukoliko kojim slučajem, dođe do pravog utapanja, psa treba izvući napolje na suvo i podići mu zadnje noge da se pluća što više oslobode vode, a zatim primeniti veštačko disanje. Pas mora ležati na boku sa glavom naniže, vlasnik treba da klekne pored njega i dlanovima mu ritmički pritiska grudni koš imitirajući disanje, brzinom od oko 20 pritisaka u minuti. Veštačko disanje treba sprovoditi onoliko dugo dok pas ne pokaže znakove života, odnosno, dok se znaci života ne izgube. Nakon ovoga, treba potražiti savet veterinara za dalje lečenje. SUNČANICA Kao posledica pregrejavanja tela, naročito glave može doći do poremećaja cirkulacije krvi u mozgu. Simptomi sunčanice su: nagla tromost tela, nesiguran hod, teturanje, dahtanje i otežano disanje. Takođe, javlja se ubrzan rad srca, visoka temperatura veća od 42 stepena. Ukoliko se psu ne pruži pomoć, pas može uginuti. Psa je potrebno smestiti u hladniju, zamračenu prostoriju, položiti ga tako da glava bude na višem i uz to celo telo polivati hladnom vodom. Pas će se brzo oporaviti, ali je veoma važno psa u narednih nekoliko dana poštedeti rada i napora. Takođe, dobro bi bilo da se vlasnik posavetuje sa veterinarom, koji će ustanoviti eventualna teža oštećenja i posledice i odrediti terapiju. Trovanje kod psa Mogućnost trovanja psa je stalno prisutna. Bez obzira na to da li su namerna ili slučajna, veoma su česta. Ukoliko samo pomislimo sa koliko različitih stvari pas dolazi u svakodnevni kontakt, ova činjenica nije nimalo čudna. Trovanje mogu izazvati različiti deterdženti, boje, lakovi, sredstva za zaštitu biljaka, sredstva za suzbijanje komaraca, muva, mrava, sredstva protiv miševa i pacova, arsen kao i olovni i fosforni preparati. Svi navedeni otrovi dovode do teških ili veoma teških stanja. Veoma su čest uzrok smrti, a kod životinja dovode do netipičnih i često neprepoznatljivih reakcija organizma. Događa se da ih ni patolog za vreme obdukcije ne prepozna, što predstavlja dokaz da je i lečenje veoma teško i nesigurno. Postoje otrovi za koje postoje protivotrovi i takvi se slučajevi, ukoliko se na vreme uoče, mogu lako izlečiti. Veoma je važno da vlasnik prati svog ljubimca, da obrati pažnju na stvari koje pas uzima u usta i da ih na vreme izvadi ukoliko se radi o nekom štetnom predmetu. To je jedina i prava preventiva od trovanja! Simptomi trovanja su najčešće: uznemirenost, pojačano slinjenje, povraćanje, poremećaj rada srca, ubrzano disanje, grčevi, nekontrolisano mokrenje, proliv, poremećeni pokreti ekstremiteta u obliku veslanja, blede sluzokože, visoka temperatura… Osnova lečenja jeste u što bržem i potpunijem pražnjenju probavnog sistema. Veterinar to postiže davanjem sredstva za povraćanje u obliku inekcije, kao i sredstva koja brzo čiste creva. Ali, do tog trenutka i sam vlasnik može nešto uraditi. Psu je potrebno dati što više mleka da pije ili slane vode kako bi mogao povratiti. Naravno, psa je potrebno što pre odvesti kod veterinara. ČESTI OTROVI SIMPTOMI Otrov za pacove Krvarenje desni i modrice po koži Kućni lekovi; aspirini i sredstva za smirenje Gubitak apetita, depresija, teturanje i koma Antifriz Povraćanje, teturanje, konvulzije i koma Kućna hemija Upaljena koža, povraćanje, proliv, čirevi na jeziku i napadi Žabe krastače čija koža može biti otrovna, a psi je često ližu Crvenilo, otoci u ustima i na jeziku Preosetljivost ili alergije kod psa Kod pasa ponekad može doći do preterano jakih reakcija, takozvanih alergija. One mogu biti tako jake i brze da osim uzročnika unište i organizam psa. Takve reakcije često se događaju nakon uzimanja nekih lekova. Poznato je da neki antibiotici dovode do takvih reakcija. Osim njih, u veterinarskoj medicini do takvih i sličnih reakcija, često dovode preparati vitamina otopljeni u uljima, a primenjeni u obliku inekcija ili različitih vakcina. Psi mogu biti preosetljivi i na stvari koje u organizam unose putem hrane, ili na različite supstance u vazduhu koje udišu. Međutim, ova preosetljivost nikada ne ugrožava život psa — ove alergije su blažeg i produženog toka. Alergije koje ugrožavaju život psa, uglavnom su izražene jakim reakcijama koje završavaju šokom ili smrću za samo par minuta ili, pak, teškim disanjem i gušenjem, usled koga može doći do smrti. Ovakve reakcije se mogu sprečiti i bez posledica otkloniti ukoliko se odmah pristupi lečenju. Kod pasa se često može javiti i preosetljivost na hranu, a glavni krivac su One mogu biti različitog porekla, pa ih tako pas konzumira u mesu, mlečnim proizvodima, jajima, povrću ili žitaricama. Preosetljivost na hranu češće se javlja kod mlađih pasa, kod kojih su i alergijske reakcije jače. Najčešći znaci preosetljivosti na hranu su: povraćanje, proliv, svrab uz perutanje i otpadanje dlake, upaljena koža. Jednom razvijena, alergija može trajati doživotno, a rešenje je izbacivanje belančevina iz ishrane. Kućica za pse Prilikom izgradnje kućice treba obratiti pažnju na vrstu građevinskog materijala, njene dimenzije i oblik, zatim na položaj i oblik otvora na kućici, kao i na samo mesto kućice u dvorištu. IZBOR TLA Posebnu pažnju treba obratiti na tlo. Radi najlakšeg održavanja higijene, mnogi vlasnici pasa odlučuju betonirati tlo jer je beton najlakše oprati pod jakim mlazom vode. Međutim, beton ima veoma loše toplotno izolacione osobine, pa je zimi veoma hladan, leti topao, a nakon pranja ostaje dugo mokar. Sve ovo može biti uzrok mnogim bolestima. Najbolji pod je od cigle, koji se isto tako pere i koji je dobar toplotni izolator. Najgore je ostaviti golu zemlju. Na zemlji gde se pas stalno kreće, ne raste trava, za vreme suše je prekrivena prašinom, a nakon kiše blatnjava. Takođe, u zemlji su česti i crevni paraziti koji u njoj žive i po nekoliko godina. PRAVO MESTO ZA KUĆICU Pri određivanju lokacije potrebno je obratiti pažnju na uslove spoljašnje sredine. To znači, da je potrebno kućicu staviti na mesto koje je zaštićeno od direktnog Sunca, vetra promaje , kiše i mraza. Vrata kućice je najbolje staviti sa strane, nikako u sredinu, kako bi pas mogao biti što više zaštićen od vetra. Zimi je najbolje na vrata staviti neki materijal u obliku zavesice, kako bi se sprečilo provetravanje. Kućica treba da bude u zavetrini, a otvor kućice niz jak vetar. Za psa je dobro da iz svoje kućice može pratiti sva dešavanja u dvorištu, inače će je izbegavati. MATERIJAL Najčešće se grade drvene kućice, koje su dobar toplotni izolator, ali i česte podloge za razvoj buva i krpelja. Naime, u pukotinama drveta stvara se i zadržava organska prašina koja je odlična podloga za kožne nametnike. Zato je potrebna redovna higijena kućice. DIMENZIJE I OBLIK Što se dimenzija unutrašnjeg prostora kućice tiče, one se moraju prilagoditi veličini psa. U tabelama ispod, date su dimenzije kućica za različite veličine pasa kao i za kuje sa leglom. Dimenzije unutrašnjeg prostora kućice za pse VELIČINA PSA ŠIRINA cm DUBINA VISINA VELIKI 120 100 100 SREDNJE VELIKI 100 80 100 MALI 80 60 80 Dimenzije unutrašnjeg prostora kućice za kuje sa leglom VELIČINA PSA ŠIRINA cm DUBINA VISINA VELIKI 250 100 100 SREDNJE VELIKI 220 80 100 MALI 150 60 80 Dimenzije otvora na kućici VELIČINA PSA ŠIRINA cm VISINA VELIKI 50 100 SREDNJE VELIKI 50 80 MALI 40 50 Nega psa ČEŠLJANJE Češljanje pasa je deo osnovne higijene i održavanja dlake. Nažalost, mnogi nisu dovoljno uporni ili su jednostavno lenji. Sa češljanjem treba početi što ranije, iako se svi štenci bune kada je češljanje u pitanju. Važno je znati da je neredovno češljanje i šišanje najgore što se može dogoditi. Ukoliko se češljanje zanemari, dlaka vašeg ljubimca se pretvara u hrpu čvorova koji su po životinju vrlo neugodni a posebno nezdravi. Dlaka počinje imati neugodan i intenzivan miris, a često se javljaju i Kako i čime češljati psa? Čistoću dlake i kože najlakše je održavati svakodnevnim četkanjem. Pribor za održavanje dlake prvenstveno zavisi od rase psa. Četka ne sme biti od sintetičkog materijla, jer može izazvati alergije. Češljevi mogu biti metalni ili plastični, a zubi moraju biti zaobljeni ili bojom zaštićenog vrha, kako ne bi povredili kožu i čupali dlaku. Svim rasama pasa potreban je češalj ređeg zuba, razmaka 2 mm. Psima finije dlake i rasama koje su sklonije mršenju dlake i stvaranju čvorova potreban je gušći češalj. Ređim češljem možemo razmrsiti čvorove i čuperke. Gušćim češljem raščešljava se dublji sloj i odstranjuje se mrtva dlaka. Dobar je i češalj sa rotirajućim zubcima koji otpetljava čvoriće dlake, a da pri tom ne čupa i stvara neprijatan osećaj vašem ljubimcu. Četka je pribor koji se vrlo često koristi u redovnom uređivanju i nezi dlake. Koristi se nakon češljanja češljem za završno uređivanje. Najbolja je četka od prave svinjske čekinje. Čekinje bi trebale biti dovoljno duge da kroz dlaku dosegnu do kože. Prilikom češnjanja psa glatke dlake potrebno je pratiti smer rasta, počevši od glave i idući ka repu. Za dugodlake rase pasa, treba koristiti četke dugih i ređih čekinja umetnutih na gumenu osnovu. Posebno je važno dobro pročešljati predeo trbuha, unutrašnji deo nogu, kao i delove oko vrata i ušiju. ŠIŠANJE Šišanja takođe spada u deo osnovne higijene i održavanja dlake. Šišanjem se mrtva dlaka uklanja iz krzna, a rezultat šišanja je uredan i čist pas! Dlaka na leđima je deo tela koji nije naročito osetljiv, pa će većina pasa dozvoliti češljanje i tako održavanje dlake. Međutim, dlaka ispod pazuha, na stomaku i između jastučića na šapama često stvara probleme i vlasniku i psu. Šape su jako osjetljive i nakon nekog vremena, ta se dlaka pretvara u tvrdi grumen, pun kamenčića i travki, dolazi do povrede šape i šepanja. Redovno sređivanje šapa svakako je preventiva takvih problema. KUPANJE Sa kupanjem pasa može se početi već u uzrastu od 2-3 meseca. Pre samog kupanja treba pripremiti sve što je potrebno. Psa je potrebno dobro raščešljati jer zapetljana dlaka ili još gore čvorovi znaju napraviti velike probleme kada se pokvase. Kupanje je najbolje obaviti u kadi, u zagrejanoj prostoriji i u toploj vodi. Dlaka se prvo dobro namoči, a zatim se šamponira. Ne treba koristiti jake šampone. Potrebno je dva puta našamponirati i dva puta isprati psa. Šampon se nanosi prvo na leđa, pa na trbuh, noge i rep. Veliku pažnju treba obratiti na delove oko očiju i ušiju jer su oni najosetljiviji na šampon. Dobro isperite vašeg psa! Nedovoljno isprana dlaka može iritirati i isušiti kožu. Dlaka se blago iscedi rukom a zatim se dobro obriše peškirom. Prilikom sušenja ne zagrevajte predugo jedno isto mesto i ne sušite blizu kože. Fen postavite u prirodnom smeru kretanja dlake a možete istovremeno i koristiti četku. Tako možete formirati željenu frizuru i prilikom češljanja proveriti da li pas ima buve i krpelje ili neke kožne probleme. HIGIJENA ZUBA Belo - žućkasta naslage na površini zuba predstavljaju bakterije koje napadaju desni i prouzrokuju njihovu upalu — gingivitis. Prisustva ogromnog broja ovih bakterija u organizmu, može dovesti do ozbiljnih komplikacija: infekcije na srčanim zaliscima, oboljenja bubrega i jetre... Najbolji način da se očuva higijena i zdravlje zuba je svakodnevno čišćenje zuba sa posebno oblikovanom četkicom za pse I posebnom pastom za zube koja je namenjena isključivo psima. Nikako ne koristiti zubnu pastu za ljude! Na ovaj način ćemo uklaniti sav kamenca sa površine zuba. Postoje razločiti proizvodi koje psi rado žvaću i time mehanički čiste zube, a veterinar vam može preporučiti i posebnu vrstu hrane koja efikasno održava zube čistim i smanjuje stvaranje kamenca. Dolazak psa u kuću KAKO ODABRATI PRAVO ŠTENE? Ukoliko ste dodro razmislili i odlučili da kupite ili još bolje usvojite štene, sigurno se pitate kako da odaberete štene u leglu? Štene se menja i mora proći kroz nekoliko faza svog oblika. Postoji velika verovatnoća da je bolesno i puno glista. Poigrajte se sa njima, bacajući im štap. Ne uzimajte ovakvu štenad. Ovakvi šteni mogu doći u obzir. To je štene koje će zajedno sa ostalima potrčati za štapićem, ali će za vrlo kratko vreme shvatiti da će se štapić odbiti od zida i otići u drugom pravcu. On sada trči u drugom pravcu i hvata štapić. Ovo štene je pravo štene za Vas i njega treba izabrati. Njegova bistrina je garancija da ćemo ukoliko odaberemo nejga, dobiti pravog prijatelja koji će razumeti svaku našu misao i svako naše raspoloženje i prema tome se vladati. NIJE VAŽNA TELESNA GRAĐA, NI NAGRADA NA IZLOŽBI — VAŽNO JE DA NAS PAS RAZUME I DA NAM ZNA PRUŽITI LJUBAV, RADOST I SREĆU! DOLAZAK U KUĆU Jutro je najbolje doba dana za dolazak novog šteneta. Tako ćete imati vremena za upoznavanje, a štene će imati vremena da se prilagodi na novu sredinu pre spavanja. Ako je moguće, sve električne žice trebale bi biti skrivene ili osigurane u podu ili zidu, van domašaja šteneta. Van domašaja šteneta treba držati štetne i otrovne stvari kao što su: antifriz, pesticidi, veštačko đubrivo, otrov za miševe i pacove, sredstva za čišćenje kuće, parfemi, losioni, lekovi, Kada dođe u novu sredinu, štene je zbunjeno i ne zna gde mu je mesto za nuždu, pa može izabrati mesto koje vam se neće svideti, najčešće tepih. Najlakše ćete ga naučiti da se privikne na mesto za nuždu koje ste odredili i gde ste postavili papir ili novinu, tako što ćete pratiti kada se probudi i odmah ga staviti na mestu za nuždu. Kada je lepo vreme na isti način ih možete naučiti da nuždu obavljaju napolju, a kasnije će se sami tražiti kad im je potreba.. Šta sve treba nabaviti: Posude za hranu i vodu Krevet ili pletena korpa za spavanje Nosiljka Igračke Pločica: ispisana sa vašim imenom i brojem telefona, za slučaj da se kuče izgubi Ogrlica: treba voditi računa da bude dovoljno velika, jer štene brzo raste Povodac Stvari za negu: četke, specijalni šamponi i makazice za nokte Identifikacija psa Svaki pas bi trebao imati ogrlicu sa identifikacionim priveskom. Privezak je prvo što će stranac pogledati na izgubljenom psu. Na privesku bi trebalo pisati ime i prezima vlasnika, kao i broj telefona. Ugradnja identifikacionog mikročipa je zakonska obaveza: obavlja je veterinar — mikročip se ubacuje ispod kože na vratu, između ramena. Kad se skenerom prođe preko psa, pištat će upozoravajući da pas ima čip. Skener će pokazati kod, i tako ga identifikovati. Gliste kod pasa - vrste i bolesti OBLE ILI VALJKASTE GLISTE KAO IZAZIVAČI BOLESTI Postoji veliki broj oblih crva koji mogu da izazovu bolest kod ljudi i životinja. Ovi paraziti mogu da budu različite veličine od nekoliko milimetara pa sve jednog metra a obično su beličaste, sivkaste ili svetlocrvene boje. Hrane se rastvorenim supstancama iz organa u kojima borave a u nekim slučajevima krvlju i sluzokožom domaćina. Ženke polažu zrela jaja ili ona dozrevaju u spoljašnjoj sredini. Zaraza se širi bilo neposredno preko jaja, bilo posredno kada postoji i prelazni domaćin. TOKSOKARIJAZA I VALJKASTE GLISTE Kao i većina drugih parazitskih bolesti, toksokarijaza je češća u delovima sveta sa toplom i vlažom klimom. Uzročnik bolesti kod pasa je Toxocara canis ili pseća glista. Dugačka je od 5 do 10 cm, valjkastog je oblika i bledožućkaste boje. Odrasla glista živi u crevima odakle psećim izmetom, u okolinu luči veliki broj mikroskopski sitnih jajašca. Ona su vrlo dobro zaštićena svojom ljuskom, pa tako mogu nekoliko godina živeti na zemlji nakon što se izmet osušio i raspao. Ukoliko nakon toliko vremena, jajšca dospeju u pseća usta, doći će do creva gde će se razviti larva. Larva će krvlju preći u jetru, a iz jetre delom u mišiće, a delom u pluća. Iz pluća će iskašljavanjem dospeti u usta i gutanjem nazad u crevo. Sada je to odrasla glista koja svakodnevno luči jajašca i izbacuje ih izmetom u spoljašnju sredinu. Larve iz mišića će se učauriti i u tom stanju ostati sve do povoljnih uslova, kada će se aktivirati i nastaviti svoj put. Kod pasa parazitira još jedna slična glista - Toxascaris leonina. Kod životinja postoji nekoliko načina infestacije. Štenci se mogu inficirati još pre rođenja, preko posteljice, ili neposredno po rođenju, preko mleka majke. Zanimljivo je da larve ovih parazita mogu da miruju u telu majke kuje sve do određene faze skotnosti. Smatra se da ih hormonske promene u trudnoći aktiviraju, tako da dolazi do migracije i prelaska u plod preko posteljice. Treći način infestacije je preko kontaminirane hrane i vode. Larve mogu migracijom da nasele creva gde se razvijaju u odrasle parazite. Simptomi infekcije su: otečen stomak, bol u trbuhu a može da dođe i do potpunog začepljenja creva. Životinje su bezvoljne, dlaka je bez sjaja i često se javlja štucanje i povraćanje. U težim slučajevima, u izmetu ili povraćenom sadržaju se mogu naći i odrasli paraziti. PANTLJIČARE ČLANKOVITE GLISTE KAO IZAZIVAČI BOLESTI Pantljičare pripadaju parazitskim crvima koji se karakterišu pljosnatim telom, izdeljenim na članke. Nemaju organe za varenje, već hranu upijaju celom površinom tela. Pomoću pijavki smeštenih na glavi, pantljičare se pričvršćuju za sluzokožu creva. Žive u tankom crevu čoveka i životinja i za njihov razvoj je potreban jedan ili više prelaznih domaćina. To može biti ili čovek ili neke životinjske vrste. EHINOKOKOZA I PANTLJIČARE Parazitsko oboljenje čoveka i nekih životinja, koje nastaje zaražavanjem larvenim oblikom pantljičare Echinococcus granulosus. Ova bolest spada u najznačajnije zoonoze i sreće se uglavnom u zemljama umerenog klimatskog pojasa, severne i južne polulopte, sa prosečnim godišnjim temperaturama od 10 do 20 °C. Uzročnik ehinokokoze se sreće u dva oblika: kao odrasli parazit u vidu male pantljičare i kao razvojni oblik u vidu larve. Odrasli parazit živi u crevima psa, vuka i šakala. Dug je oko 6 mm i ima samo 3 članka. Na glavi ima 2 reda kukica kojima se pričvršćuje za sluzokožu creva. Poslednji članak je pun jaja, koje zaražena životinja izbacuje sa izmetom u spoljašnju sredinu i na taj način zagađuje okolinu. Larva prodire kroz sluzokožu creva i krvlju stiže najpre u jetru gde se formira cista ehinokoka. Ponekad se događa da ova jajašca prođu jetru i stignu do pluća a odatle bilo gde u telo ovih prelaznih domaćina. Zbog toga je u jetri najčešća lokalizacija cista ehinokoka a zatim u plućima i eventualno u drugim organima. Pas i drugi pravi domaćini vuk, šakal se zaraze samo onda kada se hrane iznutricama jetra, pluća prelaznih domaćina u kojima se nalaze ciste ehinikokusa. Zato pse nikada ne treba hraniti iznutricama životinja koje nisu veterinarski pregledane i termički obrađene. Najupadljiviji simptom prisustva ove ali i drugih pantljičara u crevu psa je svrab oko analnog otvora, pri čemu pas liže ovaj deo tela ili ga vuče po zemlji. Prisustvo pantljičare kad pasa se utvrđuje mikroskopskim dokazivanjem jaja parazita u izmetu. TABLETA PROTIV GLISTA REŠAVA PROBLEM - AKO JE DATE NA VREME! Krpelji i buve kod pasa KRPELJI Krpelji su paraziti koji piju krv najčešće toplokrvnih životinja, pasa, mačaka i ljudi. Mačke iz nekog razloga privlače krpelje znatno manje nego psi. Često prenose mnoge bolesti od kojih su neke smrtonosne, ako se ne otkriju i ne leče! Najčešće staništa krpelja su šume, žbunovi i visoke trave. Dok se ne zabode u domaćina, krpelj je veoma malih dimenzija, svega 1 do 2 mm. Ženke krpelja koje se zabodu sisaju krv i kada se dovoljno napiju same se otkače, padaju na zemlju i polažu jaja, koja se u proleće razvijaju u male krpelje. Što je krpelj manji on je agresivniji! Krpelj može šetati satima po telu pre zabadanja i zato je bitno svakodnevno kontrolisanje psa. Omiljene zone zabadanja su deo zadnjih nogu ispod zadnjice, predeo ispod vrata, predeo iza ušiju i obrazi psa! KAKO SE VADI KRPELJ? Ideje o posipanju krpelja acetonom, benzinom, uljem, spaljivanju krpelja - ne samo da su pogrešne već su i opasne! Naime, ukoliko krpelj oseti bilo kakvu hemikaliju na sebi, povratiće svu krv iz sebe u psa i to zajedno sa virusom ili bakterijom, što inače ne čini! Kada ste pronašli krpelja, ako ste ga uzbudili sačekajte minut da se smiri i otpusti svoje rilice koje je grčevito zabio u psa jer ste ga dirali prstima. Sada sa palcem i kažiprstom leve ruke nežno uzmite kožu psa, palac i srednji prst desne ruke spojite, priđite krpelju tako da ne zgnječite, povucite od kože psa nagore, mirno i brzo. Postoji SPECIJALNA PINCETA ZA VAĐENJE KRPELJA, koja ima rupu na vrhu i koja obuhvata krpelja oko rilica, ali ih ne dodiruje, tako da se čupa ceo krpelj. Krpelji mogu biti nosioci oko stotinu bolesti, ali je kod pasa najčešća -. Krpelj u krv psa prenosi mikroorganizam protozou koja uništava crvena krvna zrnca eritrocite i izaziva anemiju. Pas je pokunjen ima visoku temperaturu i u zadnjem stadijumu, nekoliko sati pred smrt ima tamniju mokraću, a na kraju mokri krv i zanosi zadnjim delom tela. Ukoliko primetite bilo koji simptom od gore pomenutih, psa je potrebno ODMAH odvesti kod veterinara! SAVET Izbegavajte šume i livade sa vlažnom i visokom travom. Nakon šetnje psa je potrebno pregledati, iščetkati gustim češljem i s vremena na vreme pogledati boju mokraće — tamna mokraća je prvi znak bolesti! BUVE Kod pasa, mačaka i ljudi buve mogu da parazitiraju bez pojave posebnih simptoma, ali u pojedinim slučajevima, usled pojave preosetljivosti, nastaje oboljenje kože. Buve delimo na pseće, mačije i svinjske vrste buva. Pseća buva ne napada čoveka, dok mačija i svinjska napadaju sve. To su mali insekti, dugački od 2 do 4 mm dugački, bočno spljoštenog tela, smeđe do crne boje. Na psu pronalaze zaštitu od hladnoće i bogat izvor potrebne hrane. Hrane se pretežno otpadnom organskom materijom — osušenim ljuspicama kože i loja, osušenim ostacima izmeta oko čmara, ali i krvlju do koje dolazi ubadajući kožu. Iako se skoro može reći , da ne postoji pas koji nema buve, neki psi veoma dobro podnose invaziju od nekoliko stotina buva, dok su drugi preosetljivi već na prisustvo samo jedne. Osim što izazivaju svrab kod pasa, buve mogu dovesti i do nekih bolesti. Poznato je da buva, probivši kožu svojim rilom, ubrizgava pod kožu slinu koja sprečava zgrušavanje krvi kojom se hrani. Ova slina može dovesti do jake alergijske reakcije u obliku neugodnih ekcema. Razvoj od jaja do odraslog parazita se odvija na 13 do 32 °C. Ženka snese od 3 do 18 jaja i to na mestima dalje od psa u psećoj kućici, na prostirci na kojoj pas leži, u pukotinama parketa ili na nameštaju. Tri nedelje nakon polaganja jaja, iz njih se razvijaju nove buve koje će se odmah preseliti na psa i započeti novi ciklus razmnožavanja. U nastanku oboljenja kože pasa, presudnu ulogu ima preosetljivost na pljuvačku buve. Mada se može manifestovati u bilo kom uzrastu, veoma retko se javlja kod pasa mlađih od 6 meseci. Preosetljivost na ujed buve kod pasa se manifestuje kao upala kože sa nastankom crvenila, čvorića i krasti i izraženim svrabom. Oštećenja se tipično nalaze na leđima u blizini korena repa, stražnjim delovima zadnjih ekstremiteta, na slabinama i vratu. Njima odgovara blago vlažno i sunčano vreme tako da smena lepog vremena i kiše čini da se populacija krpelja višestruko uveća. Od ogrlica preporučuju Skalibor, a alternativno i ogrlicu Kiltrix koju proizvodi Bayer. Jako dobro su se pokazali i spot-on preparati kao što su Front line i Adventix ali oni moraju da se stavljaju jednom mesečno. Ovaj termin se koristi za ženke koje su u polnom žaru i koje su spremne za parenje. Na samom početku polni organ ženke je uvećan i otečen i iz njega curi krvav iscedak. Mužjaci mogu namirisati ženke u teranju sa nekoliko kilometara razdaljine. Prvih 9 dana kod ženke dolazi do povećanja apetita. Oko 10-tog dana krvavi iscedak gubi boju i ženka je spremna za parenje. Najbolje vreme za parenje je između 9 — 13 dana od početka teranja. Nakon parenja mužjak i ženka ostaju slepljeni zadnjim delovima tela oko 20 minuta. Nikako ne pokušavajte da ih razdvojite, jer ih možete povrediti. Postoji i hirurški način sterilizacije ženki, pri kojoj se odstranjuju materica i jajnici. Veoma je važno da pre same sterilizacije, dobro razmislite da li je to ono što zaista želite, jer se sterilizacija radi jednom i zauvek. Operacija je bezbolna i radi se u opštoj anesteziji. SKOTNOST Ukoliko je došlo do parenja, znaci teranja će nestati veoma brzo. Kuja će se ponašati uobičajno tako da nećete moći znati da li je parenje bilo uspešno ili ne. Tek oko 30 dana doći će do promena. Kuja će izgubiti apetit, postaće nemirna, moguće je da se pojavi proliv i povraćanje. Međutim, sve ove promene nestaju za par dana, kada dolazi do povećanja apetita i stomaka. Veterinarskim pregledom može se potvrditi skotnost. Skotnoj kuju potrebno je posvetiti mnogo pažnje. Pored osnovne nege, potrebno joj je pojačati ishranu. U periodu skotnosti, kuji je potrebna veće količina mleka, masti, vitamina A, D, i E, kao i kalcijuma i fosfora. Možete joj davati dva žumanceta razmućena u ½ l mleka. Takođe, možete joj davati i dodatne vitaminske preparate. Veoma je važno da se kuja ne ugoji previše, a to će te najlakše sprečiti redovnim šetnjama. Takođe, vrlo je važno očistiti ženku od crevnih parazita kako se oni ne bi preneli na štence. Neposredno pre porođaja kuji će se spustiti stomak, mlećne žlezde napuniti mlekom a sama kuja će početi sa sređivanjem mesta za buduće potomstvo. DOLAZAK ŠTENACA NA SVET Merenjem telesne temperature kuje, vrlo lako možemo predvideti vreme i dan okota. Nagli pad telesne temperature, sigurni je znak da će se kuja ošteniti u roku od 24 sata. Nakon nekoliko trudova na svet stiže prvo štene. Kuja će pregristi posteljicu, olizati štene skidajući sa njega plodovu vodu a kad štene udahne, vrlo brzo pronalazi i put do majčinog mleka. Slede novi trudovi i novi štenci. Sam porođaj traje od 1 — 6 sati, a štenci izlaze u pauzama od nekoliko minuta do jednog sata. Štenci se rađaju slepi i nemoćni. Ono što vlasnik može uraditi za vreme porođaja je da olakša štenetu koje ima teškoće da pronađe majčinu sisu i da ga sam postavi na istu, da prekine pupčanu vrpcu ukoliko kuja ne može. Takođe, često se dešava da preveliko štene zapne u porođajnom kanalu. Ako ga vlasnik kuje sam ne izvuče, štene će se udaviti. Potrebno je da vlasnik štene uhvati za rep i lagano ga okrećući izvlači napolje. Štene se ne sme vući za noge ili glavu jer može doći do prekida mišića i tetiva pa čak i otkidanja dela tela. Kada se porođaj završi, kuja će otići da pije vode, a vlasnik treba da promeni prostirku i pregleda štence. Rastu i debljaju se na račun majčinog mleka, a vlasnik treba da pazi na pravilnu ishranu kuje. LAŽNA TRUDNOĆA Ukoliko je Vaša ženka prošla period teranja, a nije došlo do parenja, može doći do pojave lažne trudnoće. Simptomi lažne trudnoće su gotovo identični kao i kod prave, s tim što se stomak ne povećava. Mlečne žlezde se pune mlekom a kuja se ponaša kao da će se ošteniti: nemirna je, priprema mesto za štenjenje i u njega dovlači razne igračke koje pokušavati da podoji. Veoma je bitno da budete nežni sa njom i da joj posvetiti što više pažnje. Ukoliko ovakvo ponašanje potraje duže vreme, posavetujte se sa veterinarom. Najčešće bolesti pasa DIJABETES Usled nepravilnog rada gušterače, kod pasa dolazi do nastanka šećerne bolesti. Karakteristični simptomi bolesti su: žeđ, obilno mokrenje, mršavljenje, teško zarastanje rana i sklonost ka gnojnim procesima na koži, dah psa ima karakterističan miris na aceton. Ukoliko se bolest ne leči, pas može pasti u šećernu komu i uginuti. Lečenje se sprovodi svakodnevnim davanjem hormona insulina uz strogi režim ishrane. Psa je moguće održati u životu oko godinu dana od trenutka postavljanja dijagnoze. Piroplazma je bolest koju prenose krpelji. Zaraženi krpelji ubacuju uzročnika piroplazme u psa tokom sisanja krvi. Virus ulazi u eritrocite — crvena krvna zrnca i razara ih. Tako dolazi do smanjenja broja eritrocita i nastanka anemije. Svojim štetnim produkti, dovodi i do pojave drugih teških simptoma ko što su: visoka temperatura, žutica i crvena boja mokraće. Lečenje je veoma uspešno, ali samo ukoliko se sa njim počne na vreme. HRONIČNO OBOLJENJE BUBREGA Bolest se javlja kod starijih pasa nakon infekcije Leptospira canicola bakterijom. Pas je stalno žedan, a koža mu postaje suva. U kasnijem stadijumu bolesti počinje često da povraća, ima proliv i veoma često urinira, dah mu postaje neprijatan, urin je veoma svetle boje, gotovo vodnjikav, a u poodmaklom stadijumu bolesti, pas potpuno prestaje da urinira. Bolest se javlja u dva stadijuma: 1 U prvom stadijumu, pas pije mnogo vode, pa na neki način uriniranjem ipak izbaci otrove iz sebe. Uzrok tome je što se mokraća više ne luči u bubrezima, p tako pas više ne može da izbacuje otrove, i na taj način može doći do uremije, što dovodi do uginuća. Psu je potrebno davati psu što je moguće više vode, dijetalno ga hraniti, pilećim mesom i pirinčem. UPALA MOKRAĆNE BEŠIKE Upala mokraćne bešike javlja se kao samostalna bolest, mada se može pojaviti zajedno sa upalom bubrega. Pas mokri svaki put pomalo, često zauzima stav kao da će da mokri, a pritom pokazije i znakove bola. Veoma je važno razlikovati ovo mokrenje od mokrenja mužjaka koji iz društvenih razloga često mokri pomalo, štedi mokraću kako bi mogao obeležavati svoje prisustvo. Upala mokraćne bešike dokazuje se laboratorijskim ispitivanjima mokraće i mora se lečiti, kako se ne bi proširila na bubrege i dovela do teških posledica. UPALA GRKLJANA I DUŠNIKA Sluznica grkljana i dušnika čisti udahnuti vazduh. Kada se na njoj nakupi dovoljno nečistoće, pas je kašljem izbacuje napolje. Zagušljiv i prljav vazduh povećava osetljivost sluznice koja postaje podložna bakterijskim i virusnim infekcijama. Ukoliko dođe do infekcije, dolazi do oticanja sluznice i pas ima stalni nagon za kašljem. Ukoliko se infekcija ne leči, može se proširiti na pluća i dovesti do upale. UPALA PLUĆA Pneumonija, upala pluća, je infektivno obolenje pluća kojeg izazivaju virusi, bakterije i gliste. Simptomi su: visoka temperatura, otežano disanje, kašalj, pokuljenost, gubitak apetita. Ukoliko prislonite svoje uvo na grudi psa, čućete zvuke nalik škripanju. Psa je potrebno što pre odvesti kod veterinara. AKUTNA UPALA SREDNJEG UHA Kod pasa sa padajućim ušima je sprečeno provetravanje unutrašnjosti uha, pa se stvara topla i vlažna sredina koja pogoduje razvoju bakterija. Posle dužeg vremena nastaje infekcija, prilikom koje pas trese glavom, gubi ravnotežu ili hoda u krug sa glavom zabačenom u jednu stranu i tada možete posumnjati na upalu uha. Psa je potrebno što pre odvesti kod veterinara jer ako se infekcija proširi na mozak izaziva jak encefalitis i smrt. Kako do infekcije ne bi dolazilo, potrebno je vršiti redovan preglede unutrašnjosti uha, šišati dlake oko uveta, a sav višak ušne masti koja je uglavnom tamnosmeđe boje i masno mrvičasta, uklonite štapićem za uši. Ne gurajte štapić u kanal uveta jer možete probiti bubnu opnu ako se pas mrdne! UPALA MOZGA Virus koji izaziva upalu mozga, kako pasa tako i ljudi, prenose krpelji. Početak bolesti označen je jakim nemirom, koga pas izražava stalnim uzbuđenim lajanjem. Nakon par dana, pas postaje pospan, zapada u dubok san koji traje 3 — 4 dana. U većini slučajeva pas se nakon tog vremena budi i kroz nekoliko dana više ne pokazuje nikakve smetnje. Međutim, pojedini psi se više i ne probude. U toku same bolesti, dolazi do poremećaja rada nekih vitalnih organa. Lečenje se svodi na smirivanje uzbuđena u prvoj fazi bolesti i na održavanje životnih funkcija za vreme dubokog sna. Rase i najčešće nasleđene bolesti Pojedine rase pasa sklonije su nekim bolestima, što ne znači da će se svi ili većina pasa te rase razboleti! Među predispozicijskim bolestima poznata je šepavost jazavičara do koje dolazi kod preopterećene kičme i pritiska kostiju na živce. Posebno česta i opasna bolest je displazija kukova kada dolazi do degenerativnih promena u zglobu pri čemu glava bedrene kosti postaje zaobljena i hrapava, a zglobna čašica sve plića, dok u težim slučajevima skoro nestaje. Bolest se uglavnom javlja kod većih rasa pasa. Kod dalmatinaca se često javljaju kristali mokraćne kiseline koji se izlučuju u zglobovima. To je vrlo opasna i bolna bolest, kod koje organizam ima poteškoće sa razmenom belančevina u organizmu. Kamenje u mokraćnoj bešici se javlja kod jazavičara, baseta i škotskih terijera. Lečenje se sprovodi operativno. Kod velikih pasa poput nemačke doge, mastifa, nemačkog ovčara i irskog vučjeg hrta može doći do smrtno opasnog prevrtanja želuca, do koga uglavnom dolazi zbog prežderavanja, halapljivog proždiranja i skakanja odmah nakon obroka. Znakovi bolesti su: nadimanje stomaka, pokušaj povraćanja i teško disanje. Ukoliko se simptomi odmah ne uoče, smrt je neizbežna. Kod koker španijela često dolazi do psihičkih poremećaja pa psi iznenada postaju zajedljivi i za najmanji povod mogu ugristi čak i svog vlasnika. Epilepsiji podležu škotski terijeri, pudle, bokseri i beagli. Klinički znak bolesti je iznenadno trešenje, jaki grčevi mišića, slinjenje, a pas može na kratko izgubiti svest. Napad počinje uglavnom bez razloga, ponekad čak i u snu. Napadi su retki - jednom ili dvaput godišnje. Bolest je neizlečiva, a veterinar je može samo olakšati. Tumori se javljaju uglavnom kod starijih pasa. Skloniji su im nemački bokseri iako se ne može izuzeti nijedna rasa pasa. Kod ženki koker španijela i jazavičarki čest je tumor dojki. Dobiju ga oko sedme godine starosti. Stres kod pasa Stres je normalna reakcija organizma. Međutim, ukoliko je organizam predugo ili prečesto izložen stresu, može dovesti do razvoja bolesti i nepoželjnog ponašanja. Jedna od najvažnijih stvari je naučiti razumeti šta nam pas želi reći, otkriti kako se oseća i šta želi, prepoznati kada je umoran i kada ga nešto boli. Druga izuzetno bitna stvar je razmisliti o tome da li su naše želje i ambicije vredne stavljanja naših ljubimaca u njima nezgodne ili prenaporne situacije. Vaš cilj bi trebao biti zabava i istinsko uživanje u društvu jedni drugih, što je daleko vrednije od bilo kakvih nagrada i pehara. Našim ljubimcima je najvažnije da imaju hrane i vode, da koriste svoje nagone i instinkte, da što više vremena budu u društvu svojih vlasnika, a naše je da im damo dovoljno vremena za odmor i zabavu. Kožne bolesti kod psa OPADANJE DLAKE Pas dlaku menja dva puta godišnje — u proleće i u jesen. Ovaj proces naziva se linjanje. Ukoliko je organizam dovoljno snabdeven materijma potrebnim za uzgradnju nove dlake, linjanje se odvija brzo i bez problema. Međutim, povremeno može doći do produženog linjanja. Najčešći uzrok je nedostatak vitamina A i biotin koji spada u kompleks vitamina B. Davanjem vitamina kvalitetnom hranom ili u obliku leka, proces linjanja će se nakon nekog vremena regulisati. Međutim, ponekad se dešava da dlaka otpada na pojedinim delovima tela, a da koža na ogoljenim mestima nije vidljivo promenjena. To može biti posledica mnogih kožnih bolesti, neke od njih mogu biti opasne i za ljude. Ukoliko primetimo bilo kakve promene na koži psa, psa je potrebno odvesti kod veterinara koji će ukazati na uzroke promene. SVRAB Najčešći uzrok svraba kod pasa jeste alergija. Koža psa, isto kao i koža čoveka, može postati preosetljiva na različite stvari sa kojima je u dodiru. To je takozvana — kontaktna alergija, a najčešće je prouzrokuje sintetička tkanina kojom je prekriven ležaj psa. Veoma je česta kontaktna alergija na ogrlicu protiv buva, pogotovo ako pas sa njom pokisne. Ukoliko preosetljivost ima veze sa nekom vrstom hrane, često je to konjsko meso, doći će do svraba, ali i određenih vidljivih promena na nekim delovima tela. Uzrok svraba često leži i u nepravilnom funkcionisanju mirisne žlezde. Uz adekvatnu veterinarsku terapiju, psu je moguće pomoći. ŠUGA Uzočnik šuge je šugavac. On živi u koži gde kopa rupe u kojima polaže jajašca, ali unosi i različite mikroorganizme koji dovode do infekcija kože. Promene u vidu jakog svraba, zadebljale ili oljuštene kožne površine prekrivene ljuspicama, a često i uz znakove upale, najčešće uočavamo na glavi ili vratu psa, ali moguće su i na drugim delovima tela. Na svu sreću, šuga se kod nas retko javlja. Povremeno se može videti kod lovačkih pasa koji su bili u kontaktu sa obolelom lisicom ili jazavcem. Kod gradskih pasa, šuga se retko javlja. Ako se i pojavi, lako se leči osim ako nije uznapredovala i oštetila veći deo površine kože. DEMODIKOZA Još jedna vrsta parazitske bolesti kože koju izaziva Demodex foliculorum koji živi u lojnim žlezdama kože. On se u malom broju nalazi u koži gotovo svakog psa, pa mnogi smatraju da je sastavni deo flore u psećoj koži. Međutim, kod pretežno mladih pasa, ovaj parazit se može jako razmnožiti i dovesti do ozbiljnih promena. Ukoliko su promene isključivo na koži glave, tada se radi o blagoj demodikozi koja se uspešno leči. Ali, ako su se promene proširile i na druge delove tela, lečenje je izuzetno teško i uglavnom bezuspešno. Vrlo je važno ne čekati previše i psa odvesti što pre na pregled. SEBOREJA Seboreja je bolest lojnih žlezda u koži. Prepoznaje se po preteranoj količini masnog loja na koži i preteranom perutanju. Pas se oseća na užeglu mast, a neprijatan miris se pojačava kad pas pokisne. U težim slučajevima, dolazi do opadanja dlake, a koža oštećena henijskom reakcijom loja, podleže raznim upalnim procesima. GLJIVIČNE BOLESTI Invazija gljivica na koži psa dovodi do velikog broja smetnji. Od promene pigmenta nosa do različitih oblika kožnih promena sa tendencijom širenja, a ponekad i prenošenja na druge životinje pa čak i čoveka. Naročito je značajna invazija gljivice Microsporum canis koja uglavnom živi na krznu mačke. Ukoliko se naseli na psa, dovešće do pojave okruglih bezdlakih, oštro obrubljenih mesta na koži bilo kojeg dela tela. Koža počinje da se ljušti, a bolest se prenosi na čoveka i veoma dugo leči. Dokazuje se laboratorijskim ispitivanjima. Zarazne bolesti kod pasa ŠTENEĆAK Najučestalija bolest mladih pasa, ali i jedna od najtežih zaraznih bolesti. Javlja se u više oblika, a simptomi bolesti su: povišena temperatura do 41°C , crvena sluzokoža očiju, iz nosa curi iscedak, prvo vodnjikav, a zatim gust i lepljiv, suvi kašalj, iscedak iz nosa postaje zelenkast. Nakon nekoliko dana počinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraćanje. Psi mogu bolovati od štenećaka, a da vlasnik to i ne primeti. Smrtnost je veoma velika, ali ukoliko se otkrije na vreme postoje šanse za ozdravljenjem. Pojava nervnog oblika bolesti, znači da lečenje više nema nikakvog smisla jer je došlo do nepovratnog oštećenja nervnog sistema. Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno rešenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude. BESNILO Besnilo je bez ikakve sumnje najopasnija zarazna bolest i zaslužuje najviše pažnje razmatranju oboljenja koja se sa životinja prenose na ljude. Klinički simptomi besnila kod pasa su karakteristični, tako da omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze. Ako preživi a ne ispoljava opisane simptome, treba smatrati da nije besan, a ako ugine, mozak treba poslati na odgovarajuća laboratorijska ispitivanja. Logično, ova procedura se sprovodi u za to posebno ovlašćenim veterinarskim ustanovama. Za pse i mačke VAKCINACIJA PROTIV BESNILA je obavezan postupak regulisan zakonom. Namenjene su imunizaciji pasa i mačaka protiv besnila, od trećeg meseca života. Ukoliko se vakcinišu mlađe životinje ne mlađe od 8 nedelja , obavezno je ponavljati vakcinu revakcinacija posle 30 dana. Tok infekcije Uzročnik ove bolesti je virus, infektivna čestica manja i jednostavnija od bakterije. Kada prodre u živu ćeliju domaćina, za kratko vreme se vezuje za najbliži nerv kroz koji putuje prema mozgu. U mozgu se razmnožava i razara moždane ćelije, što će na kraju imati za posledicu smrt životinje. Osim preko kože, virus može ući u organizam i preko sluzokože disajnih organa. Opstanak virusa u prirodi zasniva se na prisustvu u pljuvačci kojom će se infekcija prenositi dalje. Zbog toga se virus iz mozga, nervnim putevima, kreće prema pljuvačnim žlezdama. TETANUS Ovu bolest izaziva bakterija koja u telu stvara otrove koji oštećuju nervno tkivo, izazivajući jak grč mišića. Sama bakterija u organizam ulazi kroz ranu na telu koja se brzo zatvara. Najčešće ulazno mesto bakterije je kratkotrajna duboka rana na mesto tek ispalog mlečnog zuba. Ovih bakterija ima u konjskoj balegi, ali i svuda oko nas jer same bakterije u prirodi mogu živeti i do 10 godina. Pas često stavlja u usta razne zemljom, zaprljane predmete koje nađe i tako se zarazi. Bolest dovodi do otežanog kretanja usled grčenja mišića , otežanog i plitkog disanja, otežanog uzimanja i gutanja hrane i vode. Takođe, se javlja karakterističan izraz lica koji daje dojam da se pas smeje. Usta su zatvorena i razvučena, oči nakošene, uši tvrdo ukrućene i visoko postavljene. Bolest traje 2-3 nedelje, a pas može uginuti usled gušenja. Ipak, dešava se i da je bolest blaže prirode, a čak može i proći bez intervencije veterinara. Ukoliko pas ne uzima vodu i hranu, treba koristiti sondu za hranjenje, a usled dugog ležanja, psa treba svakodnevno okretati kako se ne bi stvorile rane na mestu odumrlog tkiva. Većinu opisanih zaraznih bolesti, možemo sprečiti redovnim vakcinacijma! LEPTOSPIROZA Prirodni rezervor leptospiroze su glodari miševi i pacovi. Prenosi se preko urina zaražene životinje. Psi koji njuškaju mirisne poruke imaju više šansi da se zaraze leptospirozom. Prvi znaci bolesti su visoka telesna temperatura do 41°C , pokunjenost, pojačana potreba za vodom, proliv, povraćanje, promene na sluznicama usta i ždrela. Kada uzročnik bolesti dospe u bubrege, dolazi do uništavanja funkcije bubrega ciroze. Rezultat je uremija sa neminovnim smrtnim ishodom. Međutim, ukoliko se bolest klinički manifestuje, uspešno se leči specifičnim antibioticima. Preventivna vakcinacija će zaštititi psa. Ovo je bakterijska zarazna bolest kod pasa i može se preneti i na čoveka! ZARAZNA PARVOVIRUSNA UPALA ŽELUCA I CREVA Bolest izazvana virusom. Javlja se kod mladih pasa, čak štenadi na sisi, ali i kod starijih pasa. Klinička slika je lako prepoznatljiva: učestalo povraćanje, jak proliv, telesna temperatura je povišena u prvih par dana, nakon čega pada ispod normale i pas zapada u šok, a zatim i u kolaps. Često dolazi do gubitka tečnosti i upale srčanog mišića, koje dovodi do smrti mladih pasa. Ukoliko se sprovede na vreme, lečenje je jednostavno. Pored prepisane terapije, psu možemo davati mesni obrok pripremljen na sledeći način: 200 grama goveđeg mesa sitno iseckati, posoliti i preliti sa ¾ litre tople vode. Ostaviti da odstoji sat vremena , kako bi iz mesa izašli svi korisni sastojci. Nakon sat vremena procediti. Davati manje količine u više manjih obroka, kako ne bi došlo do povraćanja. Ovako pripremljen obrok idealan je za nadoknadu telesne tečnosti i hrane. Bolestan pas mora biti u toploj, suvoj i čistoj prostoriji. Bolesti psa vezane za ishranu U vezi sa hranom kod pasa se povremeno javljaju različite bolesti. One mogu biti posledica premale količine hrane, hormonskih poremećaja, ali i nepravilne pripreme obroka, odnosno davanje jednoličnog i oskudnog obroka. Tako na primer, u hrani mogu nedostajati sastojci koje služe organizmu za rast i energiju, a to su ugljeni hidrati, masti i belančevine. Najčešće bolesti vezane za ishranu su mršavost, gojaznost i rahitis. MRŠAVOST Mršavost je najčešće povezana sa bolešću. Bilo koja teška ili dugotrajna bolest dovešće do preterane mršavosti. Pojedini psi, osim stalnog mršavljenja ne pokazuje druge simptome bolesti. Psa je potrebno odvesti kod veterinara, ali i obratiti pažnju na izbor hrane, koja treba da sadrži sve neophodne sastojke u dovoljnim količinama. Često je uzrok mršavosti i hormonski poremećaj koji svakako treba ispitati. Gojaznost je posledica stalnog prežderavanja, usled davanja obilnih količina hrane. Međutim, ukoliko je pas gojazan pri normlnim ili čak smanjenim obrocima, tada se verovatno radi o hormonskom poremećaju. Usled preterane debljine kod pasa dolazi do oštećenja srca i smanjenja aktivnosti drugih organa. Kao i kod mršavosti, psa je neophodno odvesti kod veterinara, koji će ustanoviti razlog bolesti i sprovesti odgovarajuću terapiju. RAHITIS Rahitis je posledica nedostatka vitamina i minerala, tačnije kalcijuma i vitamina D. Mladi psi prestaju sa rastom u uzrastu od 9 — 12 meseci, i do tog vremena kosti još uvek nisu izgrađene, u njih se još uvek taloži kalcijum. Da bi se kosti mogle normalno razvijati, potrebno je da u vreme rasta, organizmu budu dostupne veće količine kalcijuma. Mladi pas kalcijum dobija iz mleka, svežeg kravljeg sira, iz ljuski jajeta, a najviše iz kostiju koje dobija kao dodatak ishrani. Da bi se kalcijum mogao ugraditi u kosti, potreban je vitamin D. Tipični znaci rahitisa su: povećani i deformisani zglobovi na nogama, kvržice na mestima gde se koštani deo rebra spaja sa hrskavičavim, kao i deformacija kosti gornje čeljusti. Ukoliko se rahitis javi u uzrastu do 4 meseca, prognoza je pozitivna i uz pravilno lečenje i dobru ishranu bolest će nestati. Međutim, ukoliko se rahitis javi kod starijih pasa, izazvaće trajne deformacije na kostima. Nije preporučljivo da vlasnik sam daje preparate sa vitaminom D, jer preterana davanja dovešće do suprotnog rezultata, odnosno do preranog okoštavanja i deformacije kostiju.